Чавдар Петров Иванов – SRCE KOJE VOZI ZA DECU
Prvi put nisam čuo – već pročitao. Bio je to apel jednog čoveka, Petra Vidovića, objavljen u grupi Vozači kamiona Srbija. Pisalo je nešto što me odmah pogodilo u srce: ideja da se okupi grupa ljudi s istim ciljem – da se pomogne. Nisam dugo razmišljao. Mislim da sam bio među prvih 20, možda 30 ili 40 ljudi koji su mu se javili. I ispričao mu, iskreno, zašto želim da budem deo te priče.
Petar je prihvatio. Hvala mu od srca na tome! Stavljen sam na spisak onih koji žele da se priključe udruženju koje je tek nastajalo – a koje je uskoro dobilo ime, grb i, što je najvažnije, dušu.
„Meni se dopala ta ideja – da ćemo pomagati nastradalim kolegama. Uvek sam bio za to da se pomaže bolesnoj deci, deci nastradalih kolega ili samim kolegama u nevolji“,priseća se Ivanov.
U početku je bilo raznih mišljenja – o članarinama, o načinu pomoći, ali za Čavdara to nije bilo važno. Video je šansu da da svoje malo – koje nekome može biti mnogo. A kada je prvi put video osmeh deteta koje prima pomoć, znao je da je to pravo mesto za njega.
„Kako da ne dirne čoveka kad vidiš kako zbog jednog dečaka iz Pirota dolaze tri kamiona i toliko ljudi? Kako neko svojim kolima vozi tog dečaka i njegovu bolesnu majku dvadeset kilometara da dobije paketić? Ma, to se pamti ceo život!“,rekao je Petrov.
U Bugarskoj, kaže, takvog udruženja nema. Pokušao je da pokrene nešto slično, delio je snimke Konvoja, pozivao kolege. Ali odziv je bio slab.
„Pitao sam: ‘Ajmo, bre, jel možemo i mi nešto slično da uradimo?’ Ali iz hiljadu kolega, možda bi dvadeset reklo ‘da’. Svako misli da njemu nikada neće biti potrebna pomoć. Daće Bog da nikome ne bude potrebna – ali…“
Čavdar sa ponosom nosi grb Udruženja, ne samo u kabini. Nosi ga i kada šeta ulicama evropskih gradova. Ne zato što je dao mnogo, već zato što su ga – kako kaže – primili mladi ljudi kao sebi ravnog.
„To nije ponos zato što sam ja dao neke sitnice, već zato što su toliko i takvih mladih ljudi primili mene, jednog već dovoljno starog čoveka, u svoj veliki krug i dali mi mogućnost da i ja učestvujem u svemu što Udruženje radi.“