U svetu drumskog saobraćaja, gde su vozači često prepušteni sami sebi, jedno udruženje se izdvojilo po humanosti, zajedništvu i želji da pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija. Udruženje „Drug sa druma“ nije nastalo slučajno – iza njega stoji priča protkana emocijama, životnim lekcijama i iskrenom željom za promenom. A sve to ne bi bilo moguće bez čoveka koji je inicirao njegov nastanak – Petra Vidovića.
„Cela ideja je produkt više takvih situacija u kojima sam pomislio da moram nešto učiniti u pokušaju popravljanja situacije u kojoj se nalaze vozači kamiona“, kaže Vidović.
Međutim, jedan događaj posebno ga je pogodio, pogibija Staniše Purića, mladog vozača koga je upoznao na svom prvom samostalnom putovanju u Rusiju.
„Taj događaj je verovatno inicirao stvaranje Udruženja“, dodaje on.
Petrova prva humanitarna akcija nije bila vezana za kamione. Pre više od 16 godina, u saradnji sa mladom ekipom iz Bečeja, organizovao je prikupljanje novogodišnjih paketića za decu lošijeg materijalnog stanja.
„Kruna tog rada je verovatno akcija u kojoj smo za decu iz cele opštine prikupili 1054 novogodišnja paketića i to x2! Svako dete je dobilo po dva paketića“, priseća se Vidović.
Prva akcija iz kamiona bila je nešto drugačija, pomogao je momku koga je povezao na putu, obezbedivši mu posao, smeštaj i džeparac. Međutim, ispostavilo se da nije bio potpuno iskren. Ipak, ova situacija, iako ne baš sjajna, donela je nešto dobro, stekao je poverenje kolega što je postalo ključni momenat u formiranju Udruženja.
Udruženje je počelo sa ljudima sa kojima je Petar komunicirao na društvenim mrežama.
„Tih dana sam radio znatno lakši posao, sa dosta čekanja i pauza, te sam vreme provodio na DM, u šali i šegi sa kolegama“, kazao je Petar.
Iako Udruženje nije brojčano veliko, Petar ističe da je ponosan na ono što su uspeli da postignu.
„Ne mislim da je Udruženje veliko, štaviše, upravo sam suprotnog mišljenja i kivan sam na činjenicu da nas nema mnogo veći broj. Ali, kada govorim o delima, ona su, uprkos malom broju članova i te kako velika i lepa“, naglašava Vidović.
Jedan od najemotivnijih trenutaka doživeo je tokom konvoja kada je devojčica Ana, koja je u invalidskim kolicima, ustala da dočeka Deda Mraza ili kako ga oni zovu, Šofer Mraza.
„Cela scena, njen osmeh i radost koju je iskazala bukvalno skačući od sreće mene je emotivno razorila te nisam ni izašao iz kamiona, sedeo sam i plakao“, priznaje Petar, dodajući da kada gleda unazad, ne bi menjao svoj put.
„Njime sam zadovoljan, kao i svojim učinkom u stvaranju ovog Udruženja. Još zadovoljniji sam što sam pronašao bolje i kvalitetnije ljude od sebe samog da ga nastave voditi, razvijati i unapređivati“, kaže Vidović.
Iako sebe naziva „najvećim kritičarem“ trenutnog rukovodstva, ne krije divljenje prema Vladimiru Blagojeviću i Radici Popović koji sada vode Udruženje.
„Njihovu posvećenost i motivisanost čini mi se nemoguće dosegnuti“, iskreno priznaje.
Udruženje „Drug sa druma“ nastalo je iz bola, potrebe i vere u humanost. Danas, zahvaljujući Petru Vidoviću i ljudima sličnim njemu, ono menja živote kako vozača kamiona tako i onih kojima su odlučili da pomognu.
Milica Jončeski